Tehničko uputstvo

O časopisu

"Acta Economica" je naučni časopis Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Banjoj Luci, koji je počeo da izlazi 2002. godine, i koji dva puta godišnje objavljuje radove iz svih disciplina koje se izučavaju iz naučnog polja ekonomija i upravljanje, te prati aktuelna dešavanja iz oblasti ekonomskih nauka.

Časopis objavljuje radove na srpskom i na engleskom jeziku. Empirijska istraživanja i teorijske analize podjednako su značajni i biće objavljeni ukoliko, po mišljenju recenzenata i urednika, zadovoljavaju standarde časopisa.

Na zahtjev Redakcionog odbora časopisa "Acta Economica" Ministarstvo nauke i tehnologije Republike Srpske u januaru 2014. godine izvršilo je rangiranje našeg časopisa "Acta Economica". Prema objavljenoj konačnoj rang listi, časopis "Acta Economica", svrstan u prvu kategoriju časopisa sa osvojenih 29 od mogućih 30 bodova i dobio je karakter vodećeg naučnog časopisa nacionalnog značaja prema članu 19. stav 4. Pravilnika o publikovanju naučnih publikacija.

Ekonomski fakultet je potpisao Ugovor za EBSCO bazom međunarodno priznatih časopisa. Svi brojevi časopisa (elektronska i štampana verzija) poslani su u sjedište "EBSCO" (Ipswich, Sjedinjene Američke Države) i u toku je analitička obrada.

Takođe, časopis "Acta Economica" je uključena je u međunarodni sistem unakrsnog referisanja (Crossref Repport). Člancima je dodijeljen posebna brojčana oznaka (Digita Objesct Identifier, DOI). Svaki autor koji je objavio rad u našem časopisu moći će putem Crossref-a pratiti broj pregleda svog objavljenog rada, što će mu u svakom slučaju biti značajna referenca prilikom izbora u saradnička i nastavnička zvanja i podnošenja aplikacija za naučno-istraživačke projekte.

Časopis "Acta Economica" je analitički obrađen od prvog broja, 2002. do 2016. godine. Svi prilozi su pretraživi u elektronskom katalogu NUB RS na adresi www.nub.rs u Kooperativnom on line katalogu COBISS/OPAK.

Opredjeljenje Redakcionog odbora časopisa je da u narednom period ispuni uslove za kandidovanje časopisa Acta Economica na listu indeksiranih međunarodnih časopisa.

Radovi koji isunjavaju tehničke uslove šalju se recenziju, uz postovanje načela anoninosti recenzenta i autora. Jedan od recenzenata nije u radnom odnosu na Univerzitetu u Banjoj Luci.

Naučni časopis Acta Economica se uređuje prema odredbama Pravilnika o publikovanju naučnih poblikacija

Redakcija ima pravo da na osnovu sledećih elementa procjeni vrijeme objave, i to:

  • u jednom broju po 50% članaka biće objavljeno na srpskom i engleskom jeziku,
  • da prevladava broj časopisnih reference iz izdanja naučnih časopisa sa impakt faktorom,
  • da prevladava broj časopisnih reference iz najnovijih izdanja naučnih časopisa,
  • da prevladava broj inostranih autora.

1. Dostavljanje rukopisa

Radovi se objavljuju pod uslovom da nisu prethodno objavljivani, niti je podnesen zahtjev za njihovo objavljivanje u nekom drugom časopisu. Radovi koji nisu adekvatno pripremljeni na osnovu ovog uputstva neće se uzimati u razmatranje.

Radove sa prilozima obavezno dostaviti u elektronskom obliku. Tekst rada i grafički prilozi (fotografije, grafikoni) pored u članku moraju biti odvojeni dokumenti ukoliko su rađeni u drugim programima.

Autor prilikom dostavlja rada, dostavlja i svoje osnovne kontakt podatke: ime i prezime sa srednjim slovom, naučno i titularno zvanje, brojeve mobilnog i fiksnog telefona, poštansku adresu, elektronsku adresu, naziv ustanove u kojoj je zaposlen i radno mjesto u toj ustanovi. Ovi podaci neće biti objavljeni, već će ih uredništvo koristiti radi korespondencije sa autorom. Podaci koji se navode kao dio opreme članka (tzv. metapodaci) biće objavljeni u časopisu.

2. Prava i obaveze autora i izdavača

Za objavljivanje se prihvataju radovi koji po mišljenju urednika i recenzenata zadovoljavaju kriterijume časopisa u pogledu relevantnosti i profesionalnog nivoa. Redakcija zadržava pravo da radove prilagodi opštim pravilima uređivanja časopisa i standardu jezika.

Smatra se da je za sva mišljenja iznesena u objavljenom radu odgovoran isključivo autor. Urednik, recenzenti ili izdavač ne prihvataju odgovornost za autorova iznesena mišljenja.

Ukoliko je rad prihvaćen za objavljivanje, pravo reprodukcije rada u svim drugim medijima pripada izdavaču od datuma prihvatanja.

Prilog treba da bude pripremljeni prema standardima časopisa. Ukoliko se ne poštuju dalje navedeni kriterijumi, redakcija može da ne prihvati tekst ili da traži da se rad prilagodi, zbog čega objavljivanje može da kasni.

3. Tehničke norme oblikovanja članka

3.1. Obim rada

Rad treba da bude strukturiran do najviše 16 strana A4 stranica (oko 30.000 znakova).

3.2. Formati dokumenata, stilovi i oblikovanje

Tekst rada u elektronskom obliku mora biti u jednom od standardnih formata: doc, docx, rtf (Microsoft Word).

Ilustrativne priloge, koji se nalaze u sastavu osnovnog teksta, treba priložiti i u elektronskoj formi kao zasebne datoteke u nekom od standardnih formata: ai, cdr, eps (grafikoni, šeme) ili jpeg, tiff, gif, pdf (fotografije) sa rezolucijom od najmanje 300 tačaka po inču u prirodnoj veličini.

Bez obzira na jezik, neophodno je da rad bude otkucan u fontu koji podržava unikodni standard (Unicode), po mogućstvu Times New Roman.

3.3. Jezik i pismo rada

Jezik rada može biti bilo koji jezik raširene upotrebe u međunarodnoj komunikaciji i u datoj naučnoj oblasti. Radovi se pišu na srpskom i engleskom jeziku. Rad na srpskom jeziku treba da bude otkucan ćirilicom. Jezik na kome su napisani dijelovi opreme članka, izuzev rezimea (v. Sažetak i rezime), mora biti isti kao i jezik na kome je sam rad napisan.

Troškove prevoda članka sa srpskog na engleski jezik i obrnuto snosi autor. Redakcija časopisa ima obavezu da imenuje lektora za srpski i engleski jezik.

3.4. Sastavni dijelovi opreme članka

NAPOMENA: Ime i prezime, e-adresa i afilijacija autora navode se u posebnom dokumentu,, nikako u okviru datoteke priloga, da bi se očuvala anonimnost pri recenziji.

3.4.1. Ime autora

Navodi se puno ime i prezime (svih) autora, sa srednjim slovom. Prezimena i imena domaćih autora uvijek se ispisuju u originalnom obliku (sa srpskim dijakritičkim znakovima), nezavisno od jezika rada. Naučna i titularna zvanja autora se ne navode (npr. prof., dr, …).

3.4.2. Kontakt podaci

Adresa ili e-adresa autora objavljuje se u časopisu. Ako je autora više, daje se samo adresa jednog, obično prvog autora.

3.4.3. Naziv ustanove autora (afilijacija)

Navodi se pun (zvanični) naziv i sjedište ustanove u kojoj je autor zaposlen, a eventualno i naziv ustanove u kojoj je autor obavio istraživanje. U složenim organizacijama navodi se ukupna hijerarhija (npr. Univerzitet u Banjoj Luci, Ekonomski fakultet, Banja Luka). Bar jedna organizacija u hijerarhiji mora biti pravno lice. Ako je autora više, a neki potiču iz iste ustanove, mora se naznačiti iz koje od navedenih ustanova potiče svaki od navedenih autora.

Afilijacija se ispisuje na dva jezika (na jeziku na kome je napisan rad i na kome je napisan rezime).

3.4.4. Naslov

U opštem je interesu da se u naslovu koriste riječi prikladne za indeksiranje i pretraživanje. Ako takvih riječi nema u naslovu, poželjno je da se naslovu pridoda podnaslov. Naslov se ispisuje na dva jezika i to:

  • u datoteci priloga, na dva mjesta — na početku rada (na jeziku na kome je napisan rad) i u rezimeu (na jeziku na kome je napisan rezime).

3.4.5. Podnaslovi

Preporučljivo je da se podnaslovi numerišu po nivoima, arapskim brojevima, po principu: 1. Prvi podnaslov, 2. Drugi podnaslov, 2.1. Prvi podnaslov drugog reda, 2.2. Drugi podnaslov drugog reda, 3. Treći podnaslov… (poput strukture podnaslova korišćene u ovom uputstvu).

3.4.6. Sažetak i rezime

Sažetak

Sažetak je kratak informativan prikaz sadržaja članka koji čitaocu (ali i učesnicima u uređivačkom procesu) omogućava da brzo i tačno ocijeni njegovu relevantnost. U interesu je autora da sažeci sadrže termine koji se često koriste za indeksiranje i pretragu članaka. Sastavni dijelovi sažetka su cilj istraživanja, metodi, rezultati i zaključak.

Sažetak treba da ima od 100 do 250 riječi i treba da stoji:

  • u datoteci priloga, između naslova i ključnih riječi. Sažetak mora biti napisan na jeziku na kome je i rad. Članak napisan na srpskom jeziku mora da ima napisan sažetak i na engleskom jeziku ili na srpskom jeziku ukoliko je članak napisan na engleskom jeziku. Sažetak, po pravilu, ne sadrži reference./li>

Rezime

Ukoliko je članak napisan na srpskom jeziku, sažetak na engleskom jeziku daje se u proširenom o bliku kao rezime.

Rezime je informativni prikaz sadržaja članka i okvirno ne pralazi 500 riječi. Rezime se daje na kraju članka, nakon odjelјka koji se odnosi na literaturu. U rezimeu se navodе metodologija istraživanja sa akcentom na metode i tehnike istraživanja, rezultati i naučni doprinos u radu.

Sažetak u proširenom obliku, tzv. rezime, daje se na kraju članka, nakon odjeljka Literatura. Ukoliko je rad napisan na stranom jeziku, rezime se obavezno daje na srpskom, a ukoliko je rad na srpskom jeziku, rezime treba da bude napisan na engleskom jeziku. Izuzetno, to može biti neki drugom jeziku raširene upotrebe u datoj naučnoj disciplini. Za rezime na stranim jezicima autor mora obezbijediti gramatičku i pravopisnu ispravnost. Dužina rezimea može biti do 1/10 dužine članka.

3.4.7. Ključne riječi

Ključne riječi su termini koje najbolje opisuju sadržaj članka za potrebe indeksiranja i pretraživanja. Treba ih dodjeljivati s osloncem na neki međunarodni izvor (popis, rječnik ili tezaurus) koji je najšire prihvaćen unutar date naučne oblasti.

Broj ključnih riječi ne smije biti veći od 10, a poželjno je da se navedu frekventne riječi.

Ključne riječi daju se na jeziku na kome je napisan rad i na jeziku na kome je napisan rezime. U članku se daju neposredno nakon sažetka, odnosno rezimea. Navode se ključne riječi koje najbolje opisuju sadržaj članka za potrebe indeksiranja i pretraživanja i koje se dodjeljuju sa osloncem na neki međunarodni izvor, koji je najšire prihvaćen unutar druge naučne oblasti.

3.4.8. Sadržaj rada

Rad treba da bude relevantan za naučnu i stručnu javnost, sa jasnim, naglašenim ciljevima i rezultatima istraživanja, zaključkom, referencama u tekstu i bibliografskim jedinicama na kraju. Ideje u radu moraju biti originalne i značajno doprinositi razvoju predmeta istraživanja, a metodologija mora biti jasno opisana.

3.4.9. Prethodne verzije rada

Ako je rad u prethodnoj verziji bio izložen na skupu u vidu usmenog saopštenja (pod istim ili sličnim naslovom), podatak o tome treba da bude naveden u posebnoj napomeni, po pravilu, pri dnu prve strane članka. Oznaka za napomenu treba da se nalazi na početku teksta rada. Rad koji je već objavljen u nekom časopisu ne može se preštampati, ni pod sličnim naslovom i izmijenjenom obliku.

3.4.10. Tabelarni i grafički prikazi

Tabelarni i grafički prikazi treba da budu dati na jednoobrazan način. Svaka tabela, grafikon ili slika moraju biti označeni brojem po redoslijedu navođenja u tekstu, s adekvatnim nazivom (npr.: Tabela 2: Pouzdanost varijabli). Naziv se piše iznad tabele ili grafikona, dok se izvor navodi ispod tabele ili grafikona. Ako se u tabeli ili grafikonu prezentovani rezultati autorovog istraživanja, pod izvorom navodi se Analiza autora.

3.4.11. Citiranje u tekstu

Pozivanje na izvore, doslovno ili parafrazirano, označava se na mjestu u tekstu koje je preuzeto, navođenjem prezimena autora, godine izdanja djela (i stranice s koje je citat preuzet) u zagradi.

Citat mora da bude doslovce usaglašen sa originalom (uključujući interpunkciju, dijakritike i sl.).

Kada se prvi put citira autor stranog porijekla, njegovo ime se navodi transkribovano, ćirilicom, a u zagradi se daje originalni oblik imena.

Izostavljene dijelove citiranog teksta treba obilježavati sa tri tačke u uglastim zagradama […]. U uglastim zagradama treba navoditi i svoje komentare, primjedbe, rekonstrukcije u okviru citata.

3.4.12. Napomene (fusnote)

Napomene se daju pri dnu strane na kojoj se nalazi komentarisani dio teksta. Ne unose se "ručno", već uz pomoć automatskih alatki za označavanje fusnota u konkretnom programu.

3.4.13. Citirana literatura

Citirana literatura obuhvata po pravilu bibliografske izvore (članke, monografije i sl.) i daje se isključivo u zasebnom odjeljku članka, u vidu liste referenci. Reference se ne prevode na jezik rada, niti se preslovljavaju.

Za različite vrste bibliografskih jedinica različito se navode bibliografski podaci. Treba poštovati pravila standarda APA, http://www.apastyle.org/index.aspx. Nestandardno, nepotpuno ili nedosljedno navođenje literature biće jedan od kriterijuma za objavljivanje članka u časopisu.

U spisku literature navode se samo reference koje je autor koristio pri izradi, azbučnim redom po prezimenima autora ili naslovu citirane reference ukoliko se ona tretira kao anonimno djelo.

Tip izvora Navođenje u spisku literature Navođenje u tekstu
Monografija Микеревић, Д. (2001). Финансијски менаџмент. Бања Лука: Економски факултет. (Микеревић, 2001)
Monografija s više autora Stanić, S., Komić, J. i Redžić, C. (1991). Matematički modeli i metode u ekonomiji. Banja Luka: Ekonomski fakultet. prvo citiranje: (Stanić, Komić i Redžić, 1991)
dalja citiranja: (Stanić i dr., 1991)
Dio priređene monografije ili članak u zborniku radova Дмитровић Шапоња, Љ. и Раковачки Тубић, С. (2010). Рачуноводство и заштита животне средине. У Улога финансијске и рачуноводствене професије у превазилажењу кризе у реалном и финансијском сектору (стр. 105–137).  Бања Лука: Савез рачуновођа и ревизора Републике Српске. (prvo citiranje i dalja citiranja – ako se radi o dva autora: (Дмитровић Шапоња и Раковачки Тубић, 2010)
Odrednica u enciklopediji ili rječniku Tomaš, R. (1994). Budžetska jednačina. U Ekonomska i poslovna enciklopedija (Tom 1, A-M, str.117-118). Beograd: Savremena administracija. (Tomaš, 1994)
Članak u časopisu s brojevima godišta i svezaka

Комић, Ј. и Божић, М. (2002). Неки аспекти спецификације линеарног регресионог модела вјероватноће. Acta Еconomica, 1(1), 69–78. prvo citiranje i dalja citiranja – ako se radi o dva autora: (Koмић и Божић, 2002)
Članak na internetu Kondić, N. (2009). Ograničenja i podsticaji u pripremi strategija – globalna kriza i proces evropske integracije. Preuzeto 25. 2. 2013. sa http://www.dep.gov.ba/dogadjaji/planirani_dogadjaji/doc/?id=83 (Kondić, 2009)
Članak u novinama Rener-Smajović, M. (2013, 26. februar). Školovanje u deficitu. Nezavisne novine, 5110, 13. (Rener-Smajović, 2013)
Časopis koji se objavljuje samo na internetu Новаков, Д. (2001). Бранкица Чигоја: Најстарији српски ћирилски натписи. Лингвистичке актуелности, 5. Преузето 13. 8. 2011. са http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/
lingakt/II_5/d010/show_html?stdlang=sm

NAPOMENA: Prema 6. izdanju uputstva za APA, kad god je moguće, treba upisivati DOI broj. DOI broj se upisuje na kraju opisa bez tačke.
(Новаков, 2001)
Neobjavljene teze i disertacije Петковић, С. (2010). Мала и средња предузећа у функцији успјешности привређивања (пројектовано на Републику Српску. Необјављена докторска дисертација. Бања Лука: Економски факултет. (Петковић, 2010)
Pravni izvori Закон о привредним друштвима. Службени гласник Републике Српске, бр. 127/08, 58/09, 100/11. (Закон о привредним друштвима, 127/08)
Standardi ISO/IEC. (2005). ISO/IEC 27001:2005 Information technology – Security techniques – Specification for an Information Security Management System. Geneva, Switzerland: ISO/IEC. (ISO/IEC 27001, 2005)
Rad bez godine izdanja Вуловић, Д. (ур.). (б. г.). Религија и савремени свет. Београд: Центар за марксизам. (Вуловић, б. г.)
Lična komunikacija ne navodi se (D. Jovanović, lična komunikacija, 9. maj 2012)

Ako je u jednoj godini od istog autora objavljeno više radova, oni se obilježavaju slovima a, b, v uz godinu izdanja, bez razmaka, što se označava i pri citiranju.

Postupak navođenja u tekstu kada bilo koji izvor ima više autora isti je kao što je prikazano kod monografije, izuzev ako rad ima šest i više autora, u tekstu se navodi ime prvog autora i dodaje "i saradnici".

Ako publikacija ima više izdavača i/ili mjesta izdanja, navodi se samo prvi.

Nema nikakve potrebe navoditi seriju, biblioteku u kojoj je knjiga izdata (to važi i za sabrana/izabrana djela), niti prevodioca, ako je monografija prevedena.

Ako je relevantno istaći broj izdanja, on se navodi iza naslova, u zagradi.

3.4.14. Prilog

U prilogu bi trebalo dati samo one opise materijala koji bi čitaocima bili korisni za razumijevanje, evaluiranje ili ponavljanje istraživanja.

3.5. Jezičke preporuke

Jezik rada treba da pripada naučnom stilu standardnog jezika i da, stoga, bude usaglašen u što je moguće većoj mjeri s pravopisnom, gramatičkom i stilskom normom.

Individualne skraćenice bi trebalo izbjegavati, a ako se koriste, moraju biti raščitane pri prvoj upotrebi.